U Brčkom rije­šen pro­blem dr­žav­ne imo­vi­ne: državno vlasništvo pretvoreno u vlasništvo Distrikta?

„Sre­ćan sam što je, ra­de­ći za­jed­no, sta­nov­ni­štvo Di­strik­ta Brč­ko iz­gra­di­lo čvrst te­melj za bu­du­ći raz­voj i pro­spe­ri­tet di­strik­ta”, re­či su Hen­ri­ja Klar­ka ko­je je ta­da­šnji su­per­vi­zor za Brč­ko iz­re­kao pre 22 go­di­ne na obe­le­ža­va­nju dru­ge po re­du go­di­šnji­ce di­strik­ta.

U me­đu­vre­me­nu, Brč­ko je od­lu­kom Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH i amand­ma­nom na Ustav BiH (je­di­nim amand­ma­nom na dej­ton­ski Ustav ko­ji je iz­gla­san u do­ma­ćem par­la­men­tu) po­tvr­đe­no kao ko­nod­mi­ni­jum, od­no­sno vla­sni­što dva en­ti­te­ta, ali s vla­sti­tom ad­mi­ni­stra­ci­jom, vla­dom i skup­šti­nom.

Di­strik­tu, či­ji je su­per­vi­zor uvek bio Ame­ri­ka­nac, za raz­li­ku od vi­so­kog pred­stav­ni­ka za BiH (po­zi­ci­je ko­ja je uvek do­de­lji­va­na Evro­plja­ni­ma), po­šlo je za ru­kom ono što dva en­ti­te­ta, Re­pu­bli­ka Srp­ska i Fe­de­ra­ci­ja BiH, ni­ka­ko ne uspe­va­ju. Dr­žav­na imo­vi­na u Brč­kom uknji­že­na je kao vla­sni­štvo tog en­ti­te­ta.

„Brč­ko je dav­no do­ne­lo za­kon o vla­sni­štvu i stvar­nim pra­vi­ma gde je sva ze­mlji­šta – šum­ska, gra­đe­vin­ska i po­ljo­pri­vred­na – pre­tvo­rio u vla­sni­štvo di­strik­ta. Ni­ko to pi­ta­nje ni­je po­sta­vio”, pod­se­tio je advo­kat Sla­ven Be­van­da za Jav­ni ser­vis BiH u di­sku­si­ji po­vo­dom pro­ble­ma imo­vi­ne.

Na ši­rem pla­nu si­tu­a­ci­ja se za­kom­pli­ko­va­la jer Ustav­ni sud BiH spo­ri pra­vo en­ti­te­ti­ma da re­gu­li­šu sta­tus imo­vi­ne na svo­joj te­ri­to­ri­ji, po­zi­va­ju­ći se pri­tom na Spo­ra­zum o suk­ce­si­ji ko­jim je imo­vi­na SFRJ pri­pa­la BiH.

Prav­ni­ci u Ba­nja­lu­ci ta­kav stav do­vo­de u pi­ta­nje ar­gu­men­ta­ci­jom po ko­joj Ju­go­sla­vi­ja ni­je bi­la vla­snik jav­nih do­ba­ra, ko­ja su, ka­ko is­ti­ču, u slu­ča­ju BiH po­de­lje­na Dej­ton­skim mi­rov­nim spo­ra­zu­mom, a pre to­ga i Re­zo­lu­ci­jom SB UN iz 1994, ko­jom je odo­bren Spo­ra­zum o te­ri­to­ri­jal­noj ras­po­de­li BiH (usvo­jen od Kon­takt gru­pe), što je pret­ho­di­lo spo­ra­zu­mu iz sep­tem­bra 1995. go­di­ne u Že­ne­vi. Svim tim do­ku­men­ti­ma, kao i Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom, dva en­ti­te­ta su po­de­li­la te­ri­to­ri­ju u raz­me­ri 51 pre­ma 49 od­sto. Ta­ko­đe, Ustav BiH se u Pre­am­bu­li po­zi­va na Že­nev­ski spo­ra­zum i svo­jim od­red­ba­ma po­tvr­đu­je po­de­lu te­ri­to­ri­je iz­me­đu en­ti­te­ta.

Brč­ko di­strikt zva­nič­no je us­po­sta­vljen 8. mar­ta 2000. go­di­ne, go­di­nu da­na po­sle ko­nač­ne od­lu­ke me­đu­na­rod­ne ar­bi­tra­že za Brč­ko, ko­ja je na­kon pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma bi­la pred­met me­đu­en­ti­tet­skog spo­ra. Sve­ča­nom aka­de­mi­jom u Brč­kom je ju­če obe­le­žen Dan di­strik­ta, kao i 24 go­di­ne od nje­go­vog us­po­sta­vlja­nja.

Pred­sed­nik i pot­pred­sed­nik Skup­šti­ne Si­ni­ša Mi­lić i Ivo Fi­li­po­vić oce­ni­li su u za­jed­nič­koj če­stit­ki da je ovaj grad svih ovih go­di­na pre­po­zna­tljiv po svo­joj mul­ti­et­nič­no­sti i kon­cep­tu do­go­vo­ra, či­me se uspe­šno vo­de pred­stav­ni­ci vla­sti u pro­ce­si­ma do­no­še­nja od­lu­ka. Gra­do­na­čel­nik Brč­kog Zi­jad Ni­šić i nje­gov za­me­nik An­to Do­mić is­ta­kli su u iz­ja­vi da će od ove go­di­šnji­ce br­čan­ska lu­ka bi­ti mno­go opre­mlje­ni­ja za pru­ža­nje uslu­ga pre­to­va­ra pri­vred­nim su­bjek­ti­ma ši­rom re­gi­o­na, a oče­ku­ju i da će od­re­di­ti tra­su bu­du­ćeg auto-pu­ta, či­jom iz­grad­njom će di­strikt bi­ti još kva­li­tet­ni­je po­zi­ci­o­ni­ran za in­ve­sti­ci­je.

Pred­sed­nik Skup­šti­ne Brč­kog Si­ni­ša Mi­lić re­kao je da je di­strikt me­sto kom­pro­mi­sa i sa­rad­nje Re­pu­bli­ke Srp­ske i Fe­de­ra­ci­je BiH i za­jed­nič­kih in­sti­tu­ci­ja BiH.

Izvor: politika.rs