Имена која је СНСД Брчко представио као кандидате за посланике у Скупштини Брчко дистрикта су већ виђена и јавности свакако позната. Тако се, умјесто да видимо нека нова имена, која би представљала својеврсно политичко освјежење, очекивано и по ко зна који пут, у трку за посланичку клупу упуштају имена која се у политичком животу врте годинама и годинама уназад. Такође, своје мјесто на листи СНСД-а поново проналазе некадашњи кандидата Социјалистичке партије Брчко – Вукашин Панић, Здравка Кнежић и Давор Шолаја. Ту су такође, до јуче чланови СДС-а – Радослав Суботић и Миодраг Буквић. Листа је, према ријечима носиоца, ојачана са још неколико истакнутих појединаца који ће допринијети да се оствари најбољи резултат до сада. Али, то што СНСД, мјеста на листи, умјесто омладинцима из властитих редова, даје некадашњим чланова других странака, прије свега СДС-а, као странке која има сасвим супротну и другачију идеолошку платформу, пензионерима или политички потрошеним кадровима, одговор је омладини СНСД-а на оно – да у СНСД-у увијек има простора за младе и нове људе. Има има, итекако.
КАКО СНСД ВИДИ СРПСКО ЈЕДИНСТВО
Предсједник СНСД-а Брчко је изјавио да је СНСД-Демос једина коалиција међу српским политичким опцијама и да је склопљен један реалан и конкретан споразум, те је додао да им је жеља била да та коалиција буде и шира, да се направи српско јединство, али да се нису могли договорити са осталима.
Прије свега, апсурд је да прича о српском јединству долази из просторија оне странке која у Брчком има најмање права да то ради. Ово зато што директива са врха (читај Лакташа) не дозвољава склапање било какве коалиције са странакама које нису дио власти на републичком нивоу. У конкретном случају, то значи сљедеће, да СНСД у Брчком, нема права да прави предизборне коалиције са СДС-ом и ПДП-ом, које странке такође важе за српске опције, само зато што су те странке дио опозиције на републичком нивоу. Према томе, сасвим је јасно да се предизборна политика СНСД-а у Брчком кроји у Лакташима, а не у нашем граду.
То даље значи, да у том српском јединству има мјеста само за Социјалистичку партију и Уједињену Српску. И то је оно што СНСД зове – српским јединством. Међутим, и тако ограничено јединство је јединство у којем те странке своју политику морају подредити интересима појединаца из СНСД-а. Онда је сасвим јасно да је договор немогућ. А главни кривци су управно они, из чијих уста, тобоже, долази позив на јединство.
Тако је Социјалистичка партија Брчко, која је у идеолошком смислу највише приближна СНСД-у, јер социјализам и социјал-демократија потичу од истог политичког оца – комунизма, одбила било какву предизборну коалицију. А какве ултиматуме СНСД даје, можда најбоље говори чињеница да та предизборна коалиција није била прихватљива чак ни за Уроша Војновића, који под именом Уједињена Српска врши разједињавање српског националног тијела.
Према томе, ти реални споразуми, какви епитети долазе само из СНСД-а, нису никакви споразуми, а још мање реални, већ ултиматуми које ниједна странка, понављам ниједна, није прихватила. Изузев Демос-а.
ШТА И КО ЈЕ ДЕМОС? КОАЛИЦИЈА СНСД-ДЕМОС ИЛИ СНСД-РАДОСЛАВ СУБОТИЋ?
Млада политичка партија, основана прије само годину дана, која у Брчко само формално постоји и која је народу сасвим непозната. А како ће и бити позната, када никада ништа није урадила. Демос је дакле, у политичком животу нашег града благо речено – нико и ништа. А и ако узмемо да је нешто, ријеч је о тотално безначајном политичком фактору.
„Сматрали смо да наше снаге треба да усмјеримо у што бољу коалицију и да постигнемо што бољи резултат. Сматрамо да у коалицији са СНСД-ом можемо направити много бољи резултат и овим споразумом смо задовољни и ми и они“, изјавио је предсједник Демос-а Брчко, Радослав Суботић, који је на прошлим локалним изборима био кандидат СДС-а за посланика.
Међутим, поставља се питање – које снаге? Наиме, листа коалиције СНСД-Демос броји укупно 34 кандидата. Од та 34, Демос-у припадају само 3 мјеста и то је заправо сва „снага“ тог безначајног политичког фактора који је саставни дио те коалиције (?).
Упитник, јер да се не лажемо, није овдје ријеч о коалицији двије странке, већ о коалицији СНСД-а са једним човјеком који се крије иза имена странке, a који је, за разлику од Уроша Војновића, свјестан своје немоћи, односно чињенице да као појединац не може постићи ама баш ништа, а камоли прећи изборни цензус, те је свој спас одлучио потражити на листи неке друге странке. А ко је бољи него странка на власти, чија се политика у последње вријеме своди да у своје крило прима све и свашта.
ПОНИЖЕЊЕ ИДЕЈЕ И ЦЈЕЛОКУПНОГ ЧЛАНСТВА
Предсједник СНСД Брчко је пријемом чланова других странка у своје редове толико понизио идеју социјал-демократије и чланове СНСД-а, да је то ван сваке памети. Прво је дакле, умјесто да се на листи нађу чланови СНСД-а, њихова мјеста уступио дојучерашњим члановима СДС-а, странке која, као што сам рекао, стоји на сасвим другачијој и супротној идеолошкој платформи. И не само то, већ им је на конференцији за медије која је одржана поводом представљања кандидата за предстојеће изборе додијелио мјесто, ни мање ни више, већ на челу стола. Тако је на челу СНСД стола, поред Суботића, сједио и Миодраг Буквић, а понижавајуће је, да је руководство СНСД-а било принуђено слушати да човјек који сједи на челу њиховог стола, уједно кандидат на њиховој листи, изјављује да је „више од 30 година био члан СДС-а и да је сада члан СНСД-а“.
ПОЛИТИЧКА МЕЋА ИЛИТИ ПОЛИТИЧКИ БУЋКУРИШ РАЗНОРАЗНИХ ИДЕОЛОШКИХ ПРОФИЛА
Како вријеме одмиче, питање је у шта ће се претворити СНСД, јер исти све мање и мање личи на себе. Данас је то политички бућкуриш разноразних идеолошких профила, од самопрокламованих социјал-демократа, преко социјалиста, па све до јучерашњих чланова СДС-а. Скуп свега и свачега. Политичка мећа.
Шта руководство СНСД-а Брчко мисли тиме постићи, јавности није јасно. Ако мисли да ће тиме ослабити политичког ривала из чијих редова прима придошлице, вара се. Напротив, само странку коју мисли ослабити рјешава проблема, тј. рјешава је нелојалног кадра, а такав кадар таложи у својој странци. Политика примања прелетача у своје редове није политика на дуге стазе. Питање је само када ће ти људи напустили и ту странку. Јер човјек који није вјеран једној, тешко да ће бити вјеран другој странци.
Једно ће сигурно постићи, поред гњева јавности, ово ће према свему судећи, изазвати огромно незадовољство међу сопственим чланством. Ако већ није и изазвало. Како ће на то реаговати чланство остаје да се види, а јавност се свакако пита:
Да ли се чланови СНСД-а стиде, кад на челу свог стола СДС виде?
Игор Мишановић