👉 Vaš glas je jednako važan kao i vaš novac. Godinama šaljete milijarde maraka koje održavaju porodice i indirektno stabilizuju ekonomiju, ali bez političkog angažmana taj novac ne mijenja sistem. Ako želite da se vaša pomoć pretvori u “investiciju”, a ne samo u “humanitarnu pomoć”, onda je ključno da se registrujete i glasate. Vas iz dijaspore ima preko dva miliona, a glas tek oko 3 %.
👉 Institucije opstaju zahvaljujući vama, ali bez vašeg političkog pritiska ostaju nepromijenjene. Vaše doznake održavaju narod, međunarodna zajednica održava institucije, a političke elite održavaju sebe. Samo vaš glas može prekinuti taj krug.
👉 Poruka je jasna: dijaspora mora shvatiti da egzistenciju svojih porodica već godinama osigurava, ali da budućnost može osigurati samo kroz političko učešće. Bez toga, status quo će trajati i dalje.
Bosna i Hercegovina ostvaruje prihode prvenstveno kroz poreze i doprinose, ali oni su ograničeni zbog niske zaposlenosti i velike sive ekonomije, dok su PDV i indirektni porezi najstabilniji segment jer se oslanjaju na potrošnju, carine i takse čine manji dio, a međunarodna pomoć i krediti predstavljaju kontinuirani oslonac budžeta, dok doznake dijaspore u iznosu od oko 3,5 milijardi KM godišnje ne ulaze direktno u budžet ali indirektno održavaju potrošnju i time pune PDV i poreze;
rashodi države najvećim dijelom odlaze na javnu administraciju i plate u birokratskom aparatu, značajan segment čine socijalni transferi koji su često neefikasni i nedovoljno usmjereni, manji dio budžeta ide na infrastrukturu i razvoj koji se uglavnom finansiraju kreditima i donacijama, dok se obrazovanje i zdravstvo finansiraju bez sistemskih reformi i modernizacije;
bilans pokazuje da je deficit redovno prisutan i pokriva se kreditima i međunarodnom pomoći, stabilnost se održava zahvaljujući vanjskim prilivima dijaspore i međunarodne zajednice, a samoodrživost je niska jer država ne može sama generisati dovoljno prihoda da pokrije rashode bez vanjske pomoći;
revizorski zaključak bi bio da BiH funkcioniše kao država na infuziji koja se oslanja na dijasporu i međunarodnu zajednicu, da vlasti ne razvijaju mehanizme za dugoročnu samoodrživost i da postoji ozbiljan rizik kolapsa ukoliko bi doznake dijaspore ili međunarodna pomoć presušile;
generalna slika pokazuje da dijaspora održava narod, međunarodna zajednica održava institucije, a političke elite održavaju sebe.