Na sesiji Kruga 99 iznesene tvrdnje o političkim i pravnim procesima u Brčko distriktu BiH, uz poziv na formiranje posebnog radnog tijela i institucionalnu reakciju.
U Sarajevu je u okviru sesije Kruga 99 predstavljen sažetak izlaganja Enesa Pašalića iz Inicijativnog odbora Udruženja brčanskih intelektualaca, koji je govorio o, kako je naveo, višegodišnjim političkim i pravnim procesima u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine.
Pašalić je u uvodu zahvalio organizatorima i predsjedniku Kruga 99 Adilu Kulenoviću, navodeći da se obraća povodom Proglasa grupe građana iz Brčkog.
„U povodu Proglasa grupe građana iz Brčkog, u kojem se upozorava na višegodišnje maligne političke i pravne procese kršenja i dezavuiranja Konačne arbitražne odluke za Brčko, entitetizacijom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, praćeno sistemskom anomijom svih sfera javnog života, kriminalom i korupcijom…“, naveo je Pašalić.
Dodao je da se, prema tom Proglasu, pokušava dokazati da je Distrikt “neodrživ projekt”.
„…što sve treba da pokaže i dokaže da je Distrikt neodrživ projekt i da ga treba resetovati na dejtonske postavke dva entiteta i tri konstitutivna naroda…“, navedeno je u izlaganju.
Pašalić je ocijenio da se radi o širem političkom pitanju:
„Ono što želim na samom početku naglasiti da ovo upozorenje sadržano u Proglasu ne ukazuje isključivo na probleme jedne lokalne zajednice, nego na sukus problema države Bosne i Hercegovine, koji će svoj epilog imati upravo u Distriktu“, rekao je.
Govoreći o statusu Brčkog, naveo je:
„Brčko je Distrikt države Bosne i Hercegovine, Distrikt koji je pod suverenitetom države Bosne i Hercegovine, u kojem treba da se direktno primjenjuju zakoni Bosne i Hercegovine i čije zakonodavstvo mora biti usklađeno sa zakonodavstvom države Bosne i Hercegovine, van bilo kakvog uplitanja entiteta.“
Međutim, dodao je i da se, prema njegovoj ocjeni, to ne ostvaruje u punom kapacitetu:
„Prisustvo, da ne govorim o suverenitetu, države Bosne i Hercegovine ne primjećuje se u Distriktu već 20 godina, dok su se entitet Republika srpska i Dodik praktično uselili u Brčko“, naveo je.
U nastavku je iznio tvrdnje o političkim interpretacijama statusa Distrikta:
„U velikosrpskim krugovima Brčko distrikt Bosne i Hercegovine je već odavno definiran kao ključan problem realizacije velikosrpskog projekta u Bosni i Hercegovini“, rekao je Pašalić.
Govoreći o Konačnoj arbitražnoj odluci, naveo je:
„Brčko je kondominijum ili prevedeno vlasništvo dva entiteta Republike srpske i Federacije Bosne i Hercegovine i time se formalno čuva dvoentitetska struktura države Bosne i Hercegovine, ali se odmah dodaje da su entiteti trajno prenijeli sve svoje ovlasti na unitarnu vladu Brčko distrikta“, rekao je.
U dijelu izlaganja o izmjenama prakse u Distriktu, naveo je:
„Destrukcija Distrikta dezavuisanjem Konačne arbitražne odluke započela je nalozima supervizora iz 2007. i 2008. godine“, kao i da je „2012. godine uvedeno obavezno entitetsko državljanstvo“.
Govoreći o simbolima i institucijama, rekao je:
„Vrhunac procesa entitetizacije Distrikta od strane Republike srpske izvršen je sa tzv. Srpskom kućom“, navodeći da se time, kako tvrdi, uspostavlja „eksteritorijalni prostor“.
Pašalić je istakao da, prema njegovom mišljenju, dio odgovornosti snose i lokalni akteri:
„Sve ovo i još mnogo toga drugog realizira se uz ponekad otvorenu, a ponekad prešutnu podršku tzv. probosanskih ili bošnjačkih učesnika u vlasti Brčko distrikta“, rekao je.
Na kraju je predložio institucionalnu reakciju:
„Naš prijedlog ide u pravcu formiranja radnog tijela od predstavnika javnih institucija i stručnjaka iz Sarajeva i Brčkog, koje bi napravilo analizu političkih procesa u Distriktu“, naveo je.
Zaključio je da bi, u slučaju izostanka reakcije, to značilo nastavak procesa koje opisuje kao problematične za državu BiH.
Sve navedeno realizuje se ponekad uz otvorenu, a ponekad prešutnu podršku Sarajeva, ukazao je Ćazim Suljević.
Do sada nije bilo dovoljno političke volje da se sistemski riješi problem Brčko distrikta.
Predsjednik Kruga 99 Adil Kulenović izjavio je da je Brčko ključni kohezioni faktor Bosne i Hercegovine te da kontinuirano kršenje arbitražne odluke predstavlja jednu od najozbiljnijih prijetnji stabilnosti države. Podsjetio je da je akademik Ejup Ganić proces arbitraže dokumentovao u djelu “Brčko arbitraža 1996–1999”, koje je ocijenio najvažnijim pravno-političkim dokumentom nakon Dejtonskog sporazuma.
Prema njegovim riječima, institucije Republike Srpske godinama nastoje kroz entitizaciju i konfederalizaciju potkopati arbitražnu odluku uvođenjem entitetskih nadležnosti i pravnih presedana, dok projekat “Srpske kuće” vidi kao pokušaj uspostavljanja eksteritorijalne infrastrukture u distriktu.
Istovremeno je ocijenio da institucije Federacije Bosne i Hercegovine prema Brčkom pokazuju pasivnost i zanemaruju procese koji ugrožavaju teritorijalni integritet distrikta, zbog čega je, kako je rekao, neophodno hitno političko djelovanje radi očuvanja stabilnosti i jedinstva Bosne i Hercegovine.