Jedva čekam trenutak da se sretnem sa novom šeficom.
Pitat ću je pa kud puklo da puklo.
„Mogu li da vidim nju ???“
Na to će ona u čudu vjerovatno upitati : „Šta!?“
Možda bi bilo primjereno da me kopka znanje, papirnato a dobro potkovano diplomom sa privatnog univerziteta.
Možda potvrda o radnom iskustvu i visoki ugled u društvu sa dokazanim moralnim kvalitetama.
Ipak ne.
Do statusa visoko pozicionirane šefice se ne stiže baš samo tako.
Ovo fakat jesu neki od preduslova, ali me to baš i ne zanima.
Džaba vam visoke ocjene na faklutetu, i besane noći i dani učenja.
Džaba vam razno razni stučni ispiti, magisteriji i druge titule. Takav kandidat može da dobaci do kurira, vozača, eventualno do administrativnog radnika.
U našem gradu se gleda u nešto drugo.
Pa reko eto da i ja p(r)ogledam.
„U šta ??“. Upitat će neko.
„Jel mjesto prebivališta???“
To je zadnjih godina jedan od važnijih kriterija za dobiti posao – DA NISTE IZ BRČKO DISTRIKTA. Dođe vam nešto kao dobra preporuka.
Ma ne. Bilo bi previše lahko.
Mjesto prebivališta danas možete promijeniti u dva poteza, što neki naravno i čine čuvši da će biti plaćen prevoz na posao po „pređenom“ kilometru.
Pa da nisu: „Uslovi rada???“
„Možda u to želite da zavirite???“
Jedan mi šeret reče da će se sa dolaskom šefice popraviti uslovi rada, te umjesto da im kontrolisani subjekti opletu po užoj familiji, svoje seksualne fantazije će usmjeriti ka šefici.
„Da nije možda to???“
Ma jok. Moja je želja da vidim nju.
Tu na koju bez po muke stekneš dobro auto, stan, lagodan život.
Tu na koju ti se poslovi i karijera razvijaju ko po loju.
Tu na koju te u društvu gledaju ko u boginju.
Tu na koju svi jedva čekaju da ti se primaknu, potapšu po ramenu.
Tu na koju se dive tvom uspjehu.
Baš želim da vidim nju. KARMU.
„Nepošteni građanin“