Kaže narodna da ne valja hvaliti samoga sebe, nikad to na dobro ne izađe. Obzirom da su počeli hvalospijevi povodom „100 dana sramote“ palo mi je na pamet nekoliko stihova, pa da zaplačemo zajedno:
Konačno sam ja u vlasti neko,
pa makara se i obraza odreko.
Mijenjao sam ideologije i stranke,
zarad vlasti, para i nafake.
Tata mi u zatvoru zbog izborne krađe,
al se zato ministarsko mjesto za mene nađe.
Samo je smrt gora od opozicije,
ja sam živi dokaz tajkunske tranzicije.
Oj Kamenice vrelo znanja,
od škola ću da napravim pusta zdanja.
Hoću, mogu, moram…krilatica stara,
minđament obrazovanje daje mi odlična primanja.
Magistar sam, staroga kova,
od optužnice protiv mene još uvijek ni slova.
Pustošenje privrede, to je moja grana,
a promocija investicija, slabost, možda i mana.
„Nepošteni građanin“