Kada bi ste nekoj državi, narodu, danas saopštili sretnu vijest da leži na rudnom bogatstvu, vjerovatno bi cijela nacija bila presretna i počela praviti planove o sretnijoj budućnosti.
Pogledajte samo Arape i šta im je donijela nafta.
Međutim ovdje počinje tužna priča, za koju još nije jasno kako će se završiti.
Dakle, Bosna i Hercegovina leži na pravom malom rudnom bogatstvu, a ono do čega im je stalo zove se LITIJ.
Ukoliko vam nije poznato bez Litija nema baterija za pametne telefone, nema baterija za budućnost automobilske industrije (auta na struju) itd.
U ovom ukletom prostoru koji svako malo prolazi kroz neki novi Sušićev „Nevakat“ pojavila se šansa za budućnost, koju će po svim prilikama da nam upropaste zarad šaku siće.
Velike svjetske sile se bore oko prirodnih resursa, a mi smo im se eto našli na putu, kratko i jasno.
Nije ovdje u pitanju niti RS, niti laktaški vožd Mile, niti neka nova džamahirija u srcu Evrope, nego borba za ovladavanje prostorom na kome se nalazi dragocjeni prirodni resurs.
Uzalud je gledati prema Istoku ili Zapadu, uzalud misliti da će biti ili ne biti rata, jer naše vođe su sluge većih igrača i uradit će ono što im se naredi.
Ukoliko bude bilo potrebno bit će i rata, ali ono što oni žele oni će i da uzmu, jer ko smo mi da odlučujemo o svojoj zemlji, svojoj sudbini.
Nezreli u glavi, nedorasli trenutku, i božije davanje uvijek sa nekim ološom na čelu države koji brine samo o svojoj guzici.
Dakle da zaključimo dragi moji Bosanci i Hercegovci, dragi moji Posavci, Podrinjci, i svi vi koji stojite na putu i smetate, a koji ne znate da cijenite ono što imate, bit će ovdje svega.
Bit će onoliko koliko je potrebno dok ne uzmu ono što žele, jer mi smo samo pijuni na šahovskoj tabli, a neko mora da se žrtvuje.
„Nepošteni građanin“