Odlukom Ustavni sud BiH (u daljem tekstu: Sud) je proglasio neustavnim odgovarajuće odredbe Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima Republike Srpske (u daljem tekstu: Zakon o policiji).
U obrazloženju odluke Sud je utvrdio (stav 82) da odredba člana 141. stav 5. Zakona o policiji, kojom je Dodikov režim htio dati MUP-u Republike Srpske nadležnost za “digitalno potpisivanje i izdavanje kvalifikovanih digitalnih certifikata te vršiti personalizaciju dokumenata”, nije u skladu sa članom 3.3b) Ustava BiH, kojim je propisano da su entiteti dužni da se pridržavaju odluka, odnosno zakona institucija BiH.
U konkretnom slučaju navedena odredba Zakona o policiji, kako proizlazi iz obrazloženja odluke Suda, nije u skladu sa Zakonom o Agenciji za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka BiH (Agencija poznata kao IDDEEA), jer je tim zakonom (član 8. stav 6), kaže Sud (stav 49 obrazloženja iste odluke), “izričito propisano da je Agencija (IDDEEA) nadležna za digitalno potpisivanje u oblasti identifikacionih dokumenata, odnosno zadužena je za elektronske certifikate i elektronske potpise vezano za identifikacione dokumente”.
Drugim riječima Sud je ovime rekao nešto između redova, a to je da je Republika Srpska 2008. godine, kada je u Parlamentarnoj skupštini usvojen Zakon o IDDEEA, tu svoju ustavnu nadležnost prenijela na nivo BiH, konkretno na IDDEEA, pa sada nije ustavno da Srpska svom MUP-u povjerava da i on radi navedene poslove, iako je za njih isključivo nadležna IDDEEA.
Dakle, za takav Zakon o IDDEEA glasala je Republika Srpska 2008. godine, iako nije trebala niti morala, jer se radi o materiji koja prema Ustavu BiH nije u nadležnosti BiH nego je u nadležnosti entiteta.
Međutim, te 2008. godine uprkos tome usvojen je Zakon o IDDEEA. U to vrijeme Dodikov SNSD je od ukupno 14 poslanika iz Republike Srpske imao sedam svojih poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, dok je u Domu naroda od pet srpskih delegata njih troje bilo iz SNSD-a.
Piše: Milan Blagojević (BNTV)