Izložba Jelene Jaćimović je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.
Nasleđa ratova su i dalje prisutna u postjugoslovenskim društvima. Početkom 2000-ih, postjugoslovenske države bar formalno su se obavezale tranzicionoj pravdi. Međutim, skoro dvadeset godina otkako su se ratovi okončali, šanse za tranzicionu pravdu i pomirenje su još manje. Pored toga, raspad Jugoslavije podrazumevao je i fragmentaciju kulture sećanja po etničkim linijama i današnje duboko podeljene i nekompatibilne kulture sećanja u regionu. Političari i političarke, mediji i javni diskursi otvoreno promovišu revizionistički i nacionalistički diskurs koji glorifikuje sopstvenu naciju dok kriminalizuje druge. Rezultat toga je i neznanje kod šire populacije o sistematskim kršenjima ljudskih prava počinjenih tokom ratova kao i o manipulisanoj i selektivnoj prirodi dominantnih narativa. Genocid u Srebrenici je u Srbiji najistaknutiji primer tog revizionizma.
Inspiracija autorke je priča Amre Begić Fazlić, žene koja je preživela genocid u Srebrenici i koja radi u Memorijalnom centru Potočari, čiji su otac i deda ubijeni u julu 1995. godine. Njena priča o snu u kome traži kosti svoga oca, o bebi Fatimi, najboljem drugu, komšijama, porodici, naviknutosti na smrt, ocu i Srebrenici je jedna od mnogih ličnih iskustava koja se moraju saslušati i nikad ne zaboraviti.
Izložba se bavi prikazom ličnih priča kroz autorkinu analizu iz arhiva sudskih dokumenata, video materijala, fotografija, kao i priča koje Memorijalni centar Srebrenica, kao i mnogi mediji i dalje beleže. Cilj je preneti priče i iskustva žrtava, preživelih i njihovih porodica kroz ilustracije koje se ne bave počiniocima i krivcima.
Na sajtu archiwar.com šira javnost će imati priliku da pogleda radove, pročita priče o istim, ali i da doprinese širenju svesti kroz bilo kakav vid stvaralaštva koji bi na sajtu nakon izložbe bio objavljivan. To važi najviše za umetnike/ce i pojedince/pojedinke/grupe koji i sami/e žele da stvaraju nešto slično i da nastave tamo gde je projekat ArchiWar započet. Plan je da platforma raste u održiv medijum koja će na digitalni i interaktivni način predstavljati različite sadržaje vezane za oružane sukobe devedesetih godina i istovremeno pružiti prostor za delovanje pojedincima i pojedinkama.
Izvor: FHD