Spomen-kompleks „Vraca”, koji je otvoren 1981. godine i posvećen palim borcima NOR-a i žrtvama fašističkog terora u Sarajevu tokom Drugog svetskog rata, već decenijama propada i bukvalno nestaje u korovu i smeću.
Odnos svih posleratnih vlasti u Sarajevu prema totalnoj zapuštenosti tog nekada jednog od najlepših memorijalnih kompleksa u regionu, bio je uglavnom populistički i koristile su ga isključivo u predizborne svrhe.
I u SABNOR-u Kantona Sarajevo kažu, kako to prenose federalni mediji, da „nijedna dosadašnja vlast nije baštinila antifašističko nasleđe u njegovoj suštini, već je to radila deklarativno i to samo onda kad joj je zatrebalo”. A koliko je uistinu Sarajevo palo na ispitu čuvanja i negovanja kulture sećanja, o tome, između ostalog, govore i dobrano oštećene statue narodne heroine Radojke Lakić, zatim Vladimira Perića Valtera, Slaviše Vajnera Čiče, Baneta Šurbata, Adema Buće…
Zbog takvog odnosa sarajevskih političara, Spomen-kompleks „Vraca”, koji je 2005. godine proglašen nacionalnim spomenikom pod zaštitom države, odavno nije mesto koje, kao što je to bilo nekada, posećuju turisti i gde zalaze školske ekskurzije. Njegov izgled ne privlači čak ni Sarajlije. Navraćaju jedino beskućnici, poneki mladi par i sakupljači starog gvožđa, koji se, prema nekim izvorima, sumnjiče za skrnavljenje statue Lakićeve, s koje je pre izvesnog vremena odsečena desna ruka.
U Spomen-parku „Vraca” – memorijalnom podsetniku na oko 11.000 ubijenih Sarajlija (najviše Jevreja i Srba), žrtava fašističkog terora, i mestu na kojem su sahranjeni sarajevski borci antifašisti – ugašen je, navodno zbog visokih troškova, i „večni plamen”, koji je, nakon 27 godina, bio ponovo upaljen 9. maja 2019. godine. To je u poslednjih nekoliko dana postala vrlo aktuelna priča u sarajevskoj javnosti i tema koja je zainteresovala i lokalne medije. Otvorio ju je načelnik sarajevske opštine Centar Srđan Mandić. On je u objavi na „Fejsbuku”, uz napomenu da je plamen ugašen (po nekim informacijama još u februaru), pozvao resornog kantonalnog ministra Almira Bečarevića da ponovo upali „večnu” vatru.
Bečarević mu je odgovorio da je „održavanje plamena preskupo” i da bi se „oko 62.000 evra”, koliko se godišnje izdvoji za potrošeni ruski gas, „moglo mnogo korisnije utrošiti”. Nakon što ga je Mandić u nastavku prepiske upitao, između ostalog, „da li zna koja slavna imena naše istorije počivaju u Spomen-parku na Vracama”, naselju na severnim padinama Trebevića, i „da li je večna vatra u Titovoj ulici sledeća”, Bećarević je odgovorio da njemu „predavanje o antifašizmu ne treba” i da „antifašizam živi i živeće, a ruskim gasom ubijaju decu po Ukrajini”.
Za razliku od Bečarevića, koji je nedavno naredio i skidanje table na ulazu u Istočno Sarajevo jer mu je zasmetalo što na njoj piše da je to „grad 157.000 Srba koji su morali da napuste Sarajevo”, premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk smatra da „kultura ne može biti skupa”, zbog čega će on podržati „povratak plamena u Spomen-park”.
(federalna.ba)